|
Zaplet do sada: Prethodnih dana (a zašto ne i godina), singl
devojka je utvrdila (što iz sopstvenog, što iz iskustva prijateljica)
da se očajnička potraga za frajerom završi isto tako: očajnim izborom
frajera. Baš zbog toga, i zbog jednog veoma oženjenog primerka, ovog
meseca, ona je odlučila da stvar preokrene, te da se, umesto njima,
bavi sobom i ženskim pitanjima, jer kao što je rekao Oskar Vajld:
„Voleti samog sebe, početak je idile koja će trajati celog života“.
Izvinite ako preterujem, ali ovih dana mi se zaista popela na glavu opsesija nekih žena brakom. Da stvar bude gora, ta situacija se ozbiljno „zakuvala“ sa Anom koja baš ništa nije naučila iz svog fijaska sa gospodinom Oženjenim. Nikada mi nije bilo jasno šta ona vidi u J. Naravno, to ne znači da u njemu nije bilo ničega da se vidi, već samo da ja nisam videla.
I zaista ne znam koji joj je đavo bio te se uživela u ulogu buduće fine ženice sa 2-4 deteta koji će da je vuku za kecelju. Posebno u sadašnjem vremenu kada se burme sve više koriste samo kao rekviziti, a koju je J. očigledno veoma efikasno koristio, lažima joj zaklanjajući vidik, „pucajući iz svih oružja“, u nameri da joj objasni da mu je važnija od „pilića“ koji čekaju kod kuće... A, ona se „primila“. Sve dok on jednostavno nije nestao. Čovek je prestao da se javlja. Ne odgovara na mejlove. Ništa. Pokušavala sam da joj objasnim da je to s obzirom na jadno stanje današnjih „mužjaka“ najbolje što jednoj dobroj, dragoj i čestitoj devojci kao što je ona može da se desi, i da je zapravo spasena, ali uzalud... Evo već peti dan na poslu ne prestaje da bludi u daljinu i manično proverava mejl svakih pola minuta.
|