|
Moja lista poželjnih karakteristika... izgleda nekako ovako...
1. Nekoliko godina stariji od mene;
2. Veoma uspešan - i ambiciozan;
3. Inteligentan;
4. Voli da putuje/avanturistički duh;
5. Osećaj za humor sa dozom ironije;
6. Visina: ne ispod 190 cm;
7. Fizički izgled: miks Marlona Branda iz perioda „Tramvaj zvani želja“ i senzualnosti modernog „ratnika“ a la Džerard Batler;
8. Ne previše vezan za mamu.
Kao tridesetogodišnjakinja ne mogu da se ne pohvalim određenim brojem tipova koji su ispunjavali barem jedan od ovih kriterijuma. Iako se u prvih nekoliko dana zaljubljenosti (kod mene obično traje samo toliko), čini da poseduju barem 90% navedenih (uglavnom „zažmurim“ na 6). Ni sama ne znam kada se desi to raščaravanje, ali nadam se da će barem jedan jedini put malo duže da me drži.
Mislim da taj nezgodni momenat dolazi od vekovne ženske potrebe da memorišemo. Milionima godina žene su tražile onoga ko će im biti oslonac u životu. Kako bi procenile da li je dotični u stanju da, recimo, ubije vola i obezbedi hranu, žene su razvile sposobnost pamćenja onoga što je njihov muškarac rekao/uradio pre dan, nedelju ili mesec dana. Ili, pak, šta nije rekao/uradio. Upravo ta sposobnost muškarce dovodi do ludila. A, bogami i žene!
|