|
Emotivni terorizam iz prikrajka ili bezopasna razbibriga modernog doba? Istražujemo kako se osloboditi nedoumica koje stvara život na Internetu
Kada sam prvi put ušla u Facebook, tu savršenu virtuelnu mašinu za sticanje novih prijatelja i ideja, nije mi se dopalo samo jedno. Ako prihvatim nekog kao „prijatelja“, moj profil, a i dalje aktivnosti, može da vidi ne samo taj novi, nego i svi njegovi prijatelji, koji su za mene potpuni stranci. Ili, još gore, ljudi sa kojima inače ne bih razmenila ni pogled.
Na umu mi je sve vreme bila poznanica Marina, dvadesetdevetogodišnja profesorka književnosti. Ona se putem Facebooka toliko zbližila sa novim „prijateljem“, da mu je slala i fotografije sa letovanja. U međuvremenu, upoznala je (pravog) dečka, koji je saznao za njenu kompjutersku vezu tek kada su Marinine fotografije preplavile Facebook, ali i seksi sajtove. Na njima, ona je odličnom fotomontažom ostala bez kupaćeg kostima, a sa svim istinitim podacima koje je dala bivšem net-partneru.
Niko nije zaštićen „Poslednjih godina naučnici najviše istražuju lične prezentacije korisnika Facebooka, naročito njihovu privatnost, koja je i pored sve kontrole ozbiljno ugrožena”, upozorava Arso Vučević, socijalni psiholog. „Ako se ima u vidu količina informacija koju korisnici pružaju drugima, i očigledan nedostatak stvarne zaštite, valja znati da se svi, ma kako oprezni bili, upuštaju u rizik da njihov identitet preuzme neko drugi.“
Iskusni konzumenti kompjuterskih družionica i dalje tvrde da samo od njih zavisi koliko će sebe otkriti svetu. Ja sam i dalje u nedoumici da li sam „klikom“ miša napravila dovoljno ograda kako, na primer, fotografiju mog izobličenog lica sa prošlonedeljnog slavlja nikako ne bi videli i ljudi sa kojima poslujem. Takođe, verujem da će čovek, koji mi je na prvom mestu i u stvarnom i u sajber životu, pravilno shvatiti to što rado proširujem krug poznanstava s ljudima njegovog pola. Ali, nisam sigurna da su tako širokih pogleda i prijatelji naših prijatelja. Radmila, prevodilac u TV stanici, već me je „prijavila“ da sam se oduševljeno dopisivala sa „nekakvom dvojicom“, jer je i sama već preturala po profilu svog Dragana, i jednog dana ostala užasnuta time da je on slatko „ćaskao“ sa njoj nepoznatom ženom. Radmili nisu bila dovoljna objašnjenja da je reč o ženi koja živi u inostranstvu, a da ju je on upoznao davno, pa se Dragan na kraju odselio. Tridesettrogodišnja Ljubica je, međutim, bila i te kako zahvalna devojci koja joj je otkrila da je njen dečko Marko menjao profil svaki put kada je flertovao putem Interneta i predstavljao se kao „samac otvorenih nazora“.
Beg od stvarnosti „Sajtovi poput Facebooka i MySpacea stvoreni su da bi korisnici mogli da se predstave, sačine društvenu mrežu i da međusobno komuniciraju. Glavna prednost im je što socijalni kapital, a to je sve dobro koje smo prikupili putem odnosa i poznanstava među ljudima ‘offline’, možemo da obnovimo i uvećamo ‘online’“, objašnjava Arso Vučević. „Neki korisnici se, međutim, tu nađu zbog flerta ili usamljenosti, drugi da bi obnovili stare poslovne kontakte i stekli nove, treći da bi se razonodili ili ispunili vreme. Za najveći broj ljudi, Facebook je način da svoj svakodnevni život zamene nekim uzbudljivijim. Tada, pre svega, mogu da stradaju ljubavne veze ili brakovi.“ Bežanje od stvarnosti u virtuelni život toliko je uzelo maha, da su neki istiniti slučajevi već prerasli u urbane legende. Članovi Facebooka i njegovog „brata” MySpacea još prepričavaju kako se jedan par, krišom jedno od drugog, upisao pod lažnim profilima i sa fotografijama sa holivudskih sajtova. Ponovo su se spojili putem Interneta, a kada su se „upoznali” uživo, oboje su zatražili razvod - ona zbog njegove preljube, a on, jer mu je žena, pod tuđim imenom, izgovarala nežnosti kakve od nje u braku nikada nije čuo.
|