Sudbonosno „DA“ ili sudbinsko „NE“

Piše: Ana Đorđević

Da li je svadbena ceremonija postala nepoželjna životna igra i u kojoj meri su pasovi na bračnom terenu suviše teški za nove generacije, otkrivamo temeljnom analizom i zanimljivom anketom

Postavljanje ultimatuma partneru za izgovaranje sudbonosnog „da“ veoma liči na hvatanje davljenika za slamku. Katkad je vašem izabraniku potrebna i čvrsta uzica za šetnju do bračnog oltara. Ako ste, međutim, sa svojim dragim u dugoj emotivnoj vezi, a niste osetili razdragane šarene leptiriće u stomaku posle rečenice „udaj se za mene“, potrebno je da ozbiljno popričate o zajedničkoj budućnosti i osnivanju srećnog porodičnog okruženja. Imajte na umu da mnoge muškarce varijanta „dok nas smrt ne rastavi“ nagoni na blagu jezu i razmatranje u kojoj meri će im se život promeniti.

Kada da pokrenete pitanje

Svaki par ima svoj ritam pa nema pravila koja bi tačno odredila posle koliko vremena bi trebalo da počnete da pričate o braku. Postoje ipak neki okvirni putokazi kojih biste mogli da se držite. Ako ste zajedno četiri ili pet meseci, prerano je da molite za toliko sanjani prsten, tek ste u fazi upoznavanja i takve priče mogle bi da ga uplaše. Nije preporučljivo ni da godinama čekate da biste inicirali razgovor. Naravno, zavisno od vaših pogleda na svet, dugogodišnja emotivna idila koja ne gubi intenzitet trebalo bi da bude dovoljna bar za uvod u priču sa srećnim krajem.

Budite direktne

Ako to izvedete netaktično, mogao bi da doživi vaš predlog kao ucenu i oseti se kao zver u kavezu. Da ne bi dobio neurotični napad, najvažnije je da nastupite čvrsto, ali smireno.
Najbolji način da budete opuštene jeste da započnete razgovor čim shvatite da u poslednje vreme često razmišljate o braku. Odaberite trenutak kad je potpuno opušten, recimo romantičnu večeru uz sveće. Ako namerno odugovlačite, a kipite od nestrpljenja, definitivno ćete zvučati nestrpljivo pa neće biti raspoložen za razgovor koji priželjkujete.
Budite direktne, nikako neartikulisane i nejasne... Mnogi muškarci ne snalaze se najbolje u maglovitim nagoveštajima pa je najbolje da bez okolišanja kažete šta želite, objašnjavaju stručnjaci. Recite mu da ga vidite kao svog budućeg muža i želite da znate šta on oseća. Ili probaj-te onim: „Divno mi je sa tobom i želim da idemo korak dalje. Potrebno mi je da znam da li i ti osećaš isto.“

A onda „spustite loptu“

Ne treba da očekujete da će vas istog časa zaprositi. Ne zaboravite, vi ste imale vremena da dobro razmislite o svemu, a za njega je to nešto novo. Dajte mu nekoliko nedelja da razmotri ideju o venčanju, savetuju analitičari. Odredite datum kada ćete ponovo razgovarati o ovoj temi, a do tada je više ne spominjite.
Kada donese odluku, možete da ga ohrabrite da vas zaprosi, ali ne možete da ga naterate... Ako zaista nije spreman za taj korak, moraćete da odlučite da li želite da mu date još vremena ili da krenete dalje...

Venčanje ili zabavljanje

Došlo je doba kada možemo da biramo, venčanje ili zabavljanje „dok nas smrt ne rastavi“. Brak odavno nije uslov za seks i potomstvo. Neki kažu da nema bolje, iskrenije i lepše potvrde da je partnerima koji dele sto i postelju stalo do zajedničkog života. Po mišljenju drugih, potpisivanje bračnog papira gubljenje je vremena, a život pod zakletvom kamen oko vrata koji ugrožava ličnu slobodu.

U Srbiji se protekle godine 41.083 para odlučilo na brak, a 8.622 na razvod

Nataša Miljković, autorka i voditeljka TV emisije „Ključ“

„Život udvoje može biti i više od braka“

„Za mene je život udvoje isto što i brak. Možda i više od toga, jer život uvek postaje drugačiji onog časa kada žena i muškarac počnu da dele navike, probleme, dobre i loše dane. Ne plašim se braka, ali se plašim zajednice koja opstaje pod pritiskom. Pritisak ne mora da potiče samo od matičara. Imala sam prijatelja koji je sa devojkom podigao kredit za stan na 20 godina, s tim da je polovinu plaćala ona, drugu polovinu on. Na pitanje kad će se oženiti, odgovorio je da se već oženio - bankom, i da mu je to sasvim dovoljno! Ne sviđa mi se kad ,spoljne’ obaveze zajedničku kuću pretvore u zatvor, umesto u dom.
Brakovi koje sam videla zahvaljujući svom poslu novinara uglavnom su partnerstva samaca, ljudi koji su se spojili pred matičarem samo da bi pobegli od društvene osude, ili se medijski promovisali, ili ispunili ,biološku dužnost’, odgajanje dece. Kad naiđem na divan brak, zapitam se da li bi ti ljudi bili isti i da ne nose burme. Naravno da bi.
U Americi je ,single mother’, odnosno samohrana majka, postao životni stil. Tamo se čak uveliko govori i da će porodica sa jednim roditeljem postati ,tradicionalna’. I kod nas se stvari kreću u tom pravcu, samo što će do tada društvo voditi žestoku, a licemernu bitku za očuvanje takozvanog tradicionalnog braka. Licemernu jer, na primer, ima gostiju u mojoj TV emisiji koji varaju i lažu svoje žene, a onda pred kamerama drže vakelu o tome kako je porodica najpreča. Moje mišljenje o braku ne znači da se neću udati, ili da ću tog dana pobeći od mladoženje. Smatram da se ,da’ kaže već onog dana kada se nađe prava osoba. Venčanjem se to ,da’ samo ponovi pred matičarem i u crkvi. Odlučila bih se i na takav potez, recimo, zbog potomstva i to, najverovatnije, na pritisak okoline. Burma je ovde i dalje ,potvrda’ da ste normalni“.

Milan Miličić, marketing menadžer preduzeća ASUS Technology i maneken

1 2 3 Sledeća