|
Provodeći dane zajedno, spavajući u istom krevetu toliko kilometara od kuće, posle nekoliko dana jedan za drugim nizala su se razočaranja. Nije bio ni deo onoga što sam želela, imao je hiljadu pogrešnih postupaka i reči.
Volim zimu. Ona budi u meni neverovatno osećanje spokoja i topline, sete, zadovoljstva… Volim da nosim mekane vunene rolke, rukavice, da pijem čaj i grejem ruke na vrelu šolju. Volim miris cimeta i pitu od jabuka. Novu godinu dočekala sam u Ljubljani na trgu i parku osvetljenom neobičnim dugačkim svetiljkama koje su visile sa grana i lampionima, toliko romantičnim da sam na hladnoću i zaboravila. Tih dana putovala sam i po planinskim mestašcima uživajući i zimskim prizorima, zaleđenom jezeru, toploj čorbi…
Pored mene je bio momak s kojim sam bila u vezi prethodne tri godine, koga sam volela i koji je bio prvi kod koga nisam želela ništa da promenim. Bilo je tu još nekog društva, nisu mi bili nešto preterano dragi, ali tako se namestilo i krenuli smo svi zajedno na jedno ex-YU proputovanje. Provodeći dane zajedno, spavajući u istom krevetu toliko kilometara od kuće, posle nekoliko dana jedan za drugim nizala su se razočaranja. Nije bio ni deo onoga što sam želela, imao je hiljadu pogrešnih postupaka i reči. Počela sam loše da se osećam i sva ta osećanja prema njemu su me još više rastuživala.
Nakon Slovenije otišli smo u Hrvatsku, prvo u Zagreb, gde je bilo hladno, a onda na more. Svakim danom bivala sam tužnija, a naš odnos postajao je hladniji i otuđeniji. Razmišljala sam da li je tome doprinelo moje odsustvovanje zbog poslovnih putovanja. Prelistavala sam događaje, dane, prisećala se raznih trenutaka, ali nikako nisam mogla da shvatim šta se dešava. Jednostavno, odlazio je od mene. Fenomenalna priroda, ostrva, morski vetar, sunce, sneg... nisu uspeli da zagreju atmosferu koja je postajala nepodnošljiva. Jednostavno, on se udaljio, a to je na putovanju kulminiralo. Nisam znala šta se dešava, plašila sam se da je došao kraj, a da on prosto čeka da se vratimo i da mi to kaže. Istina je da sam pre toga primetila udaljavanje, ali on je to uvek negirao i pravdao. Završilo se i putovanje koje je trajalo nekoliko nedelja, jer smo obalom preko Opatije, Rijeke, Dubrovnika došli do Herceg Novog, Budve, Petrovca, Podgorice, Durmitora, Zlatibora i vratili se u Beograd. Za sve to vreme videla sam i doživela svašta, vratila se puna pozitivnih utisaka i sa jednim strahom. Naravno, moja intuicija retko pogreši. Razišli smo se.
Iako je kraj zime… topao čaj me podseća na rukavice, jabuke i cimet. Sve me vraća u slovenačke planine, a one na vreme koje je prošlo u borbi da zaboravim. I mislim da u tome uspevam.
Mozda ovo proleće donese neku novu ljubav, nekog nežnog koji će da odsanja sledeću zimu pored mene.
|