Luis Vidaurri i Tatjana Stojković
Da li emocije mogu biti toliko jake da se zbog momenta zaljubljenosti neko odlučno i srećno preseli na drugi kontinent i ostavi sve iza sebe? Parovi koji otvoreno govore o tome, definitivno su nesalomivi bastioni odbrane iskrenih osećanja...
Kada je ljubav u zanosu, onda nije teško voleti, živeti u najuzvišenijoj sreći, a blaženstvo ispijati na izvoru iskrenih emocija. Tridesetpetogodišnji Luis Vidaurri i šest godina mlađa Tatjana Stojković žive istinsku zaljubljenost, dok se njihova radost nezaustavljivo upinje ka zenitu. Simpatični Meksikanac je zbog Srpkinje ostavio sve iza sebe. Porodicu, porodični biznis, rodnu zemlju, prijatelje, planove… Od trenutka kada je ugledao devojku za ceo život.
Slično, tridesettrogodišnja Meksikanka Gabriela Reyes i tri godine stariji Velibor Tegeltija okusili su slast bezgraničnog voljenja. Posle sjedinjenja prvog poljupca i zagrljaja od koga se i glečeri čežnje tope, kao da je zaboravljeno sve, osim želje da njihov emotivni odnos traje zauvek.
Ali, šta nagoni ljude da se u ime ljubavi presele na drugi kontinent? Da li ljubav zaista nema granice? Da li su strahovi, nadanja i očekivanja koja se ulažu u ovakve veze veći u odnosu na one koji postoje između partnera koji zarad zaljubljenosti ne čine tako radikalan korak?
Jedan od najvećih stručnjaka u zemlji za psihologiju emocija, psihologiju ljubavi i edukatora za transakcionu psihoterapiju, dr Zoran Milivojević, pomaže u odgovorima na ova nimalo laka pitanja…
„Ljudi su u stanju da zbog ljubavi učine svašta. Veoma lepe stvari, ali i one ružne. Pojedinci su spremni čak da žrtvuju svoj život, a neki i da ubiju. Nema sumnje da je u ljubavi velika moć. Mnoga svetska čuda nastala su iz nje. Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu rezultat su ljubavi vavilonskog kralja prema svojoj ženi koja je bila nostalgična za svojom planinskom domovinom, ili Tadž Mahal koji je takođe nastao zbog ljubavi...“
S obzirom na to, ne čude odluke pomenutih parova da zbog dubokih emocija, kao klikom na daljinskom upravljaču, izmene program svog života.
Tanja i Luis svoju životnu priču kazuju kroz osmeh, držeči se čvrsto za ruke, bez imalo dileme da li su možda u nečemu pogrešili.
SLUČAJNI SUSRET I(ILI) NEPREDVIDIVA SUDBINA„Pre godinu dana, Luis i ja smo se sreli u Knez Mihailovoj ulici, jer je njegov kum Srbin, a inače i moj dobar prijatelj, koga je povremeno posećivao. Potom, Luis me je pozvao na piće, a sve ostalo je istorija. Poludeli smo jedno za drugim i posle dva meseca odlučili da započnemo zajednički život“, otkriva Tanja, inače zaposlena u marketinškoj agenciji „Grey“. „Kada sam je ugledao, moje srce počelo je da ’vibrira’ i... Zaljubio sam se! Vratio sam se u Meksiko, spakovao stvari, ne sumnjajući u odluku da se preselim u Beograd. Sviđa mi se srpski mentalitet, a način života sličan je mom narodu. Sada ovde imam dobre prijatelje i posao. Radim u jednoj američkoj građevinskoj kompaniji“, dodaje Luis. „Nije mu bio problem da spakuje kofere i u Beogradu bukvalno krene od nule. Mada, za manje od mesec dana dobio je ponudu za posao. Jeste, možda je veliki rizik, Luis je sve napustio zbog ljubavi, ali smo se odmah uklopili, nije bilo neprijatnih iznenađenja ili problema u mentalitetu. Na kraju, Meksikanci i Srbi su vrlo slični“, zadovoljna je Tatjana. „Da, u Meksiku sam imao dobar posao, u porodičnoj kompaniji, nisam ostavio loš život. Ali, kada sam upoznao Tanju, nije me bilo briga za posledice. Znam da bi mnogi ljudi rekli da nisam normalan, ali nisam razmišljao o mogućem lošem scenariju. To je moj karakter, odlučio sam u trenutku“, siguran je Luis.
|