Manastir
Piše: Jovan (29)
|
Nezadovoljstvo ne traje od juče, ono mi se čini u ovom trenutku kao čitava večnost
Totalno sam nezadovoljan svojim životom. Privatnim, poslovnim, porodičnim, ljubavnim. Ne znam, prosto šta da radim. Čini mi se da izlaza nema. Razočaran u sebe, ljude oko sebe, devojke... To nezadovoljstvo ne traje od juče, ono mi se čini u ovom trenutku kao čitava večnost. Šta god sam započeo nisam dovršio kako treba. Imao sam lep i dobro plaćen posao i - dobio otkaz. Ni sam ne znam zašto. U stvari znam: morala je da se zaposli na moje radno mesto neka fufica. Imao sam vezu sa lepom i pametnom devojkom i - rastali smo se. Razlog: ja je sputavam, „ne dam joj da diše“, patološki sam ljubomoran... To su njene reči. Uvek sam imao podršku porodice i - ni nje više nema. Kažu da me ne prepoznaju, da sam se drastično promenio, da ne ispunjavam njihova očekivanja... Imao sam mnogo, mnogo prijatelja. Sada kada mi je teško - nikoga na vidiku.
Čak se ne sete da me pozovu ni reda radi. Jednom rečju - PROPAST. Potičem iz pravoslavne patrijarhalne porodice i razmišljam da odem u manastir. Mislim da ću tamo naći mir i razumevanje. Barem se nadam.
|
Oceni ovaj tekst
1,88 od 8 glasova
Hvala što ste glasali
VAŠI KOMENTARI
Ukupno komentara: 2
sanja | 04.03.2008, 01:43
Zar nije mnogo pametnije da se zakaze jedan mali razgovor kod psihologa??? Problemi se ne resavaju odlaskom u manastir!!!!!
GuardianOfTheBlind | 30.03.2008, 09:37
Uhuuuuuuuuuuuuuu, pa NAJVAZNIJE je da si iz PRAVOSLAVNE porodice.To je razlog za srecu.Kako sam shvatila,ti vjerujues, i to je najvaznije. I sam znas da je ovaj zivot dar Gospodnji, u stvari on je trenutak u vjecnosti koji jeste tezak,ali nakon toga slijedi nagrada,ako je zasluzis naravno.