Terapija

Piše: Ivana (30)

U početku sam osećala krivicu, a onda čistu ravnodušnost.

Stvarno sam očajna i pitam se da li sam pravilno postupila. Udala sam se pre devet meseci i šta sad. Ništa. Od uspešne poslovne žene postala sam najobičnija domaćica. Pijem kafu, čitam sređujem kuću, šopingujem i sve u krug. A najgore od svega je što živim u inostranstvu veći deo godine. Znači nema druženja, prijatelja, izlazaka... Nemojte pogrešno da me shvatite. Moj suprug je divan čovek, veoma pažljiv, ali on je prezauzet. Ja potpuno sama, mislim u bezizlaznoj situaciji. Čak sam imala malu ljubavnu avanturu sa čovekom koga sam upoznala u hipermarketu. Ništa na duge staze. Čist seks. Dva sata ludila, i to obostranog. To mi je bio ventil, jer sam mislila da ću pući. U početku sam osećala krivicu, a onda čistu ravnodušnost. To je bila terapija.