Marija Antoaneta
U Nacionalnoj galeriji Grand Palais u Parizu od 15 marta pa do juna 2008. održava se veoma značajna izložba posvećena životu francuske kraljice Marije Antonaete. S obzirom da i danas kraljičin lik izaziva polemike, svakako da će izložba imati veli značaj, kako istorijski , tako i socijalni na kulturni život u prvoj polovini godine. Austrijska princeza koja je iz mirnog i slikovitog Šenbruna postala, "žrtva" političkih versajskih obračuna, ali i kraljica koja je iza sebe ostavila mnogo nedorečenih priča koje će ova izložba možda ispričati do kraja. i staviti tačku na jednu od najkontroverznijih biografija na svetu.
Izložba obuhvata preko tri stotine predmeta (slika, skulptura i umetničkih predmeta...) prikupljenih iz cele Evrope. Izložba će na neki način pokazati, pod novim svetlom, lik i delo francuske kraljice. Autori izložbe smatraju da će kraljica kroz ovu izložbu poslati poziv svoj publici koja bude posetila GRAND PALAIS da još jednom analizira i shvati spoj njene austrijske krvi i francuske strasti koju je u sebi nosila do poslednjih trenutaka života 16. oktobra 1793. godine.
Rođena 1755, kao petnaesto dete, Marija Antonaeta nije bila rođena da vlada. Ipak, spletom istorijskih okolnosti, mlada austrijska nadvojvotkinja, upamćena po izreci da se narodu ako je gladan daju kolači, postala je francuska kraljica 16.avgusta 1770. Bila je vrlo nadarena za slikanje, glumu, pevanje i ples. Sve ovo, kao i geni koje je nosila po majčinoj liniji (majka joj je bila carica Marija Terezija), pomoglo joj je da izgradi poseban osećaj za lepo i da, zahavljujući tome, iza sebe ostavi izuzetnu kolekciju umetničkih predmeta.
U Versaju je važila za osobu od najizuzetnijeg ukusa. Kao kraljica uvela je i mnogo noviteta na francuski dvor. Pomno je pratila je dešavanja i inovacije oko sebe i uz pomoć kralja i saveta ministara sve to uvodila u bonton i dvorsku etikeciju tog vremena. U toku vladavine "evoluirala" je u svojim umetničkim i modnim izborima i vrlo vešto prepoznavala stvari koje je nametala kao nove smernice. Dakle, time je baš ona ustanovila termin 'mecena', ali koji bi se danas savremenim rečnikom nazvao trendseterka. Zato i danas se određen stil u umetnosti, modi, pa i životu, vezuje za njeno ime...
Povodom izložbe u prodaji će se naći i replike nekih originalnih predmeta koji se nalaze u stalnim postavkama nekoliko svetskih muzeja, koje će po cenama od 50 do 300 eura biti dostupne posetiocima. Najviše pažnje izaziva već sada replika njene ogrlice, koja je i bila jedan od povoda za početak francuske revolucije...
Afera ogrlicaKardinal Luj od Roana, izaslanik francuskog dvora u Austriji, bio je član jedne od najistaknutijih aristokratskih kuća, ali pao je u nemilost, zbog širenja neistina o Mariji Antoaneti, kao i o njenoj majci, Mariji Tereziji. Kardinal je, međutim, imao ambiciju da sledi staze slavnog kardinala Rišeljea i da postane predsednik francuske vlade. Da bi to ostvario bilo je potrebno da povrati ugled kod kraljice. Za to je uskoro dobio priliku, kada mu je njegova ljubavnica, grofica de la Mot, osiromašena aristokratkinja, predložila da kupi za kraljicu Mariju Antoanetu ogrlicu čiju je kupovinu kraljica upravo odbila, pod izgovorom da kraljevska porodica štedi. Kraljica je draguljaru rekla da je odlučila da više ne kupuje dijamante, a kad je kralj hteo da joj kupi ogrlicu kao poklon, ona je i tada odbila.
Kardinal je sakupio novac i dao ga grofici, koja je otišla kod draguljara i odnela ogrlicu ne plativši. Pošto je draguljar znao da je ogrlica namenjena kraljici, obratio se njoj kad je trebalo da se plati, na šta je Marija Antoaneta rekla da ona nije ni uzela niti naručila ogrlicu. Izbio je veliki skandal, a kardinal i grofica su uhapšeni i izvedeni na sud, koji je 31. maja 1786. kardinala oslobodio optužbi, a grofica je osuđena i na bičevanje i zatvor za prostitutke.
|