Šakira pogađa pravu notu

1 of 4

Ona je pevačica, igračica, borac za pomoć ugroženoj deci i dobro izgleda. S druge strane, multitalentovana superzvezda konačno uči jednu vrlo važnu veštinu: kako da bude srećna.

Šakira je upravo rekla nešto toliko iznenađujuće da smo pomislili da se sigurno šali. Pevačica je usred naporne nedelje noćnih snimanja za svoj novi album, a pre našeg susreta, stigla i da poseti jednu školu u Los Anđelesu, u potrazi za idejama za svoju obrazovnu fondaciju sa sedištem u SAD i u svojoj rodnoj Kolumbiji. Pored toga, polazi joj za rukom da izgleda božanstveno, u kožnoj jakni i džinsu, plave kose ležerno skupljene u konjski rep. Toliko je opuštena da ne možemo da zamislimo da joj bilo šta teško pada. Zato je poslednja stvar koju očekujemo da čujemo od nje da je, prvi put u poslednje dve decenije koliko je prisutna u javnosti, ona istinski… srećna.

Šakira je osvojila dva Gremija i sedam Latino Gremija, prodala gotovo 50 miliona albuma i objavila jedan od najvećih hitova prošle dekade („Hips Don’t Lie“). Kako je onda moguće da ona u 33. godini tek počinje da se oseća zadovoljno?

„Procvetala sam“, saopštava njen baršunasti glas. „Kada imate 20 godina ne dopada vam se ništa na sebi. Ali kada dođete u tridesete, shvatite: ,Bolje od ovoga neće biti. Trebalo bi da uživam u svojoj koži, u kvalitetima koje posedujem i izvučem maksimum iz toga’.“

Nikada ne reci „Odustajem“

Ako postoji nešto što Šakira Isabel Mebarak Ripol koristi do maksimuma, to je onda vreme. „Ona je samo prosečna žena koja radi devet poslova“, šali se Vajklif Žan, njen prijatelj i saradnik na pesmi „Hips Don’t Lie“. Pored snimanja, druženja sa Cosmom i dobrotvornog rada ove nedelje, ona takođe planira turneju po SAD, koja počinje otprilike u vreme izlaska njenog albuma u septembru. Na naše pitanje kako sve postiže, ona samo sleže ramenima i kaže: „Kolumbijska kafa?“ Sumnjamo… Jer, ona pije čaj od kamilice. „Ja sam samo vredan radnik“, dodaje ona.

Stilistkinja iz Majamija, Keti Kop, koja je Šakirina drugarica od svoje pete godine, zna bolje od bilo koga koliko je Šakira vredna. „Videla sam mnogo puta da ona sebe previše forsira. Kao njena prijateljica ne slažem se sa tim“, ističe Kop. „Za nju, nikada nije dosta.“

Prava priča koja stoji iza ovog poleta počinje u Šakirinom rodnom gradu Barankila. Kada je imala 8 godina, njen otac je proglasio bankrot, pošto mu je propao porodični posao sa zlatarom. Gotovo preko noći, umeren luksuz u kome je njena porodica uživala - dva automobila, televizor u boji, klima-uređaj… Sve je nestalo. Kada su njeni roditelji videli koliko je Šakira očajna zbog gubitka ovih stvari, odveli su je u lokalni park kako bi joj pokazali kako izgleda pravo lice očaja: siročići bez doma, koji udišu lepak kako bi zaboravili na glad koju osećaju.

„To su bila vrlo mala deca, mog uzrasta, ali nisu imala nikoga pored sebe ko bi im pružio zaštitu“, priseća se Šakira. „Rekla sam sebi: ,Zaboravi. Uspeću. I moram da pomognem ovoj deci, kada se to desi.’“

Put koji je izabrala je muzika. Počela je da se bavi trbušnim plesom sa četiri godine, očarana nastupom koji je videla u jednom bliskoistočnom restoranu (njen tata je Libanac). Njen zaštitni znak, pevanje u vibrato stilu, ipak ju je držao podalje od školskog hora. „Moje društvo iz razreda mi je govorilo da pevam kao koza.“ Uprkos tome, pisala je pesme i izvodila ih na lokalnim takmičenjima. Sa trinaest godina čula je da veliko ime iz sveta muzike stiže u njen grad. Smelo se pojavila u foajeu njegovog hotela, pevajući i igrajući. Tako je zaradila svoj prvi ugovor za snimanje.

U narednih nekoliko godina objavila je dva albuma od kojih se nijedan nije prodavao dobro. Zato su joj izdavači rekli da joj daju još jednu, poslednju šansu. Rezultat? Sa 18 godina izdala je „Pies Descalzos“. Album je odjeknuo kao eksplozija u Latinskoj Americi, zauzevši prvo mesto u osam zemalja. Plus, treće mesto na U.S. Billboard Top Latin Albums top listi.

Ceo intervju sa Šakirom pročitajte u avgustovskom broju Cosmopolitana!