Haljina, L.A.M.B.; minđuše, LK Designs by Leetal Kalmanson; čarape, Fogal
Pevačica Ališa Kiz dokaz je da ne morate da obrijete glavu, niti obitavate u rehabilitacionim centrima da biste požnjeli veliki uspeh u muzičkoj industriji. Cosmo se u to uverio otkrivajući intimu višestruke dobitnice prestižnih muzičkih nagrada
Sudeći po onome što joj se dešava u životu, Ališa Kiz nema razloga da brine za karijeru! Posle niza Gremi nagrada, višestruko talentovanoj umetnici smeši se svetla budućnost. Za razliku od mnogih zvezda do uspeha je stigla bez ispada koji privlače pažnju paparaca i tabloida. Rođena u Njujorku, dvadesetosmogodišnja pevačica personifikacija je multikulturalnog i eklektičnog grada koji i danas naziva svojim domom. Trenutno radi na televizijskoj produkciji delimično zasnovanoj na sopstvenom iskustvu, iz ugla tinejdžerke koja je stasavala u „Velikoj jabuci“, od roditelja koji pripadaju različitim rasama. Majka joj je italijanskog i irskog porekla, a otac sa Jamajke.
„To je priča o sazrevanju, o tinejdžerki po imenu Zora čiji život je totalno haotičan i koja pokušava da u svemu tome pronađe neki smisao. To je nešto kroz šta svi prolazimo... Potraga za sopstvenim putem“, objašnjava Ališa.
Odrastajući u siromašnoj četvrti Harlem, prebrodila je i ado-lescentska samopropitivanja kada su joj se roditelji razveli, pa je sa zavidnim uspehom završila prestižnu njujoršku Školu za profesionalne izvođače umetnosti, nakon čega je umesto klupe na Univerzitetu Kolumbija izabrala mikrofone kompanije „Kolumbija Rekords“ i prvu ploču snimila već u svojoj šesnaestoj.
Posle pet godina i promene izdavačke kuće, Ališa je izdala svoj novi album „As I Am“, koji je postigao ogroman uspeh i na najbolji način predstavio njen senzualan glas, brižljivo birane reči pesama i virtuoznost na klavijaturama. Ona ističe da je ovaj album potpuno usmeren na samoosnaživanje, izražavanje sopstvene ličnosti, slobodu i ljubav prema sebi. „Upravo sam duboko doživljavala delove svoje ličnosti i sve to prenela u svoj rad“, kaže ona. Tragajući za unutrašnjim osećajima, u svoju biografiju upisala je i glumačko iskustvo. Debitovala je u ulozi ubice u prošlogodišnjoj crnohumornoj komediji „Kec iz rukava“, a ubrzo posle toga pojavila se u ulozi Linet (najbolje prijateljice lika koji glumi Skarlet Johanson) u filmu „Dadilja“.
Da li vas, i posle trinaest osvojenih Gremija, dodela ove nagrade uzbuđuje? Definitivno je i dalje uzbudljivo. Prvi put sam pomislila: „Šta da radim? Šta mi je uopšte činiti?“ Sada bolje vladam situacijom, ali je i dalje vrlo interesantno.
Do sada ste glumili u dva filma: „Kec iz rukava“ i „Dadilja“. Kakva su vam glumačka iskustva? Oba filma su bila zaista sjajna. Sjajni su i režiseri, a da ne pominjem odličnu postavu. „Kec iz rukava“ bio je zanimljiv jer je ekipa bila vrlo brojna, pa smo radili u različitim grupama. Na primer, nisam snimila nijednu scenu sa Endijem Garsijom, iako glumi u filmu. Sa druge strane, bila sam u prilici da blisko sarađujem sa Rajanom Rejnoldsom i Rejom Liotom - i to je za mene bilo zaista superi skustvo i zabavno okruženje. Režiser je bio zagrejan za to da napravi pravu atmosferu i sa svakim likom ukombinuje odgovarajuću muziku. Zaista ste mogli da im uđete u glavu i to je fantastično. To je sjajan način da počnete celu priču. Film „Dadilja“ sniman je na njujorškim lokacijama. Ja sam u Njujorku odrasla, pa mi je okruženje bilo poznato i prijatno.
Imali ste priliku da glumite sasvim različite uloge... To mi je i bio cilj. Moj sledeći film, koji bi trebalo da izađe 2009, razlikuje se od prethodnih. Trenutno za potrebe snimanja učim da sviram čelo.
Sviraćete čelo i... šta još? Nisam sigurna da li za sada mogu da dajem više informacija, ali zasnovan je na poznatom bestseleru, a priča je potpuno fantastična. Biće to divan film.
Da li vas je iznenadila popularnost u Srbiji?
Uvek me iznenađuje kako me publika doživljava... I čemu su ljudi skloni u takvim okolnostima, jer toga nikada niste sasvim svesni. Vi znate šta vi osećate i šta vam se sviđa i to je sve čemu zaista možete da verujete. A onda se, recimo, nađete u Francuskoj, a ljudi koji govore francuski pevaju pesmu „No One“, i osećate se fantastično.
|