|
Uz novi album i novi imidž: platinastoplava kosa, crveni karmin duboki dekoltei i istaknut struk. No, Kristina Agilera tvrdi da se u njenom pristupu životu, ljubavi i sebi samoj nije mnogo šta promenilo. Za Cosmo je sačuvala i neke pikantne detalje...
Uz ime Kristine Agilere, čini se, mogli ste oduvek da pripišete reč „retro“. Čak i onda kada se pojavila na intervjuu za Cosmo, ova reč je visila u vazduhu. Od vrata nagore izgledala je kao zvezda zlatnog doba Holivuda: platinastoplava kosa, jarkocrvene usne i ten poput alabastera. No, od vrata nadole ona je prava predstavnica novog Holivuda - uzane farmerke, majica i kratki kardigan, sve ono što može da istakne njenu minijaturnu, ali ne bez oblina figuru.
Čini se tako da je ova 25-godišnja pevačica zatočena negde između dve ere, što je, slučajno (a možda i ne), tema njenog poslednjeg albuma „Back to Basic“. Prvi iz duplog CD-a krcat je numerama sličnim onim koje su joj i donele svetsku slavu i tri Gremi nagrade: snažnim, iskrenim i „pokretačkim“ baladama, kao i zaraznim dens bitovima. Drugi, pak, CD je zapravo počast njenim muzičkim uzorima: Bili Holidej, Itiju Džejmsu i Otisu Redingu. No, oba hrabro akcentuju njeno turbulentno odrastanje.
Kao ćerka vojnog lica i pijanistkinje, Agilera se neprestano selila pre nego što se porodica konačno skrasila u Pitsburgu. Zbog očevog nasilničkog ponašanja roditelji su se razveli kada je Kristina imala 7 godina, a ona i majka su se preselile kod bake koja je živela u blizini. Onda su stvari krenule svojim tokom. Sa glasom već oformljene i zrele pevačice bila je proglašena čudom od deteta. Nastupala je na lokalnim priredbama da bi dobila priliku da svoj talenat pokaže i pred publikom finalne ragbi utakmice lokalnih timova. Sa 12 godina pridružuje se ekipi u to vreme veoma popularne tinejdž emisije „The Mickey Mouse Club“ (pored Britni Spirs i Džastina Timberlejka sa kojim je još uvek u prijateljskim odnosima). Sa 15 godina odlučuje da sama ode u Njujork, a dve godine kasnije potpisuje ugovor za svoj prvi album. „Genie in a Bottle“ i istoimena pesma preko noći stvaraju od nje superzvezdu. Publika je volela njen glas i zvuk, a ona je mrzela imidž dobre devojke koji joj je nametnut od strane muzičke kuće sa kojom je potpisala ugovor. Rezultat: njen drugi album „Stripped“, koji je u osnovi bio lirska psovka svima koji su je na bilo koji nčcin povredili u životu, promenio je Kristinu i njene songove od „nevinog“ u prilično provokativno i izazovno.
Iako se treći po redu album, takođe, „nosi“ sa, za nju, bolnim temama, bes koji je bio toliko prisutan i vidan na prethodnom je nestao. Ne krije i da svoju trenutnu sreću duguje poznanstvu, ljubavi i najzad venčanju sa Džordanom Bretmanom. Pesme „Ain’t No Other Man“ i „Save Me From Myself“ „vrište“ o tome koliko ga voli kao i o teškim vremenima u kojima joj je bio glavni oslonac. U intervjuu za Cosmo, Kristina je otišla i malo dalje u tumačenju svojih tekstova.
Ako se tvoj prvi album smatra debijem, drugi buntovničkim, kako bi okarakterisala ovaj?„Back to Basic“ slavi moju sreću. Desilo mi se pregršt lepih stvari u životu. Sa Džordanom sam četiri godine i smatram ga najboljim prijateljem na svetu. Uz njega sam pronašla svoj mir. Zadovoljna sam svojim životom i konačno sam pronašla mesto gde se osećam opušteno i gde mogu da uživam. Čak i pesme koje govore o bolnim temama poput „Oh, Mother“ imaju pozitivan obrt.
„Oh, Mother“ govori o nasilničkom ponašanju tvog oca prema tvojoj majci. Koliko se odrastanje u takvim okolnostima odrazilo na izbore koje si kasnije činila u životu?Ne mislim da je uticalo na moje veze. Ne spadam u grupu onih koji neprestano upadaju u odnose u kojima su žrtve, niti sam tražila agresivne muškarce. No, ovo je uticalo na moju karijeru - bila sam rešena da po svaku cenu uspem i da se nikada više ne osetim bespomoćno.
|