strana 1 / 2

ŠAKIRA - Izbliza

U spotovima i na koncertima Šakira zrači aktivnim i atraktivnim samopouzdanjem. Cosmo je odlučio da izbliza upozna osobu skrivenu iza onakvih kukova!

Šakira, ranije obožavana prevashodno u Latinskoj Americi, stekla je međunarodnu slavu. Iako je svojim neobičnim glasom i savršeno kontrolisanim pokretima kukova na blic osvojila ceo svet, nikada nije zaboravila rodnu Kolumbiju. U svojoj 18. godini je osnovala fondaciju Pies Descalzos (Bose noge), koja pomaže deci žrtvama nasilja, kao i interno raseljenima u Kolumbiji. Kada je pitaju kakav je osećaj znati da ste pomogli tolikim ljudima (do sada otprilike 10.000 porodica), skromno odgovara: „Ne pitam se puno o tome. Prosto znam da je to nešto što moram da uradim“. Posle 14-mesečne svetske turneje, tokom koje je imala 130 koncerata u 40 zemalja, pred više od 2 miliona obožavalaca, Cosmo je iskoristio priliku da sa ovom talentovanom pevačicom popriča o životu, ljubavi i tremi na nastupima.

Na poslednjoj turneji ste bukvalno obišli ceo svet. Koje od mesta koje ste posetili vam je omiljeno? Da li se desilo nešto posebno što biste istakli?

Nikada mi nije palo na pamet da ću pevati ispred piramide u Egiptu. To je bila čarobna noć. Indija je egzotična i divna, bogata istorijom i bojama. Bilo je to divno iskustvo. Na ovoj turneji je bilo jako mnogo posebnih trenutaka. Možda zato što sam se osećala opušteno. Bilo je vrlo naporno - u proseku smo držali 3-4 koncerta nedeljno, ali je bilo i zabavnih momenata sa bendom.

Kako pristupate upoznavanju nekog novog grada u koji otputujete?

Možda zvuči malo štreberski, ali volim da obiđem muzeje. Gde god da odem, probam da nađem vodiča i upoznam istoriju i umetnost uopšte. Uvek volim da organizujem sebi malu turističku turu.

Pomenuli ste da ste se na turneji osećali opušteno. Da li vas ikada uhvati nervoza pred nastup pred brojnom publikom?

Adrenalin je uvek prisutan, što se lako da pomešati sa nervozom. Ali, nije u pitanju neprijatan osećaj. Nastupam od svoje 10. godine i ponekad se čak osećam opuštenije na bini nego u društvu. To je verovatno mesto na kom se osećam najsigurnije, što je čudno i paradoksalno. Uvek sam bila malo stidljiva... Da mi tražite da pevam pred petoro ili desetoro ljudi, to bi mi bilo teže nego pred pet ili deset hiljada ljudi.

Koju pesmu najviše volite da pevate?

Bilo je nekoliko sjajnih momenata u kojima sam zaista osećala vezu sa publikom, i čini se da je svake večeri to bilo tokom istih pesama. Jedna od njih je La Pared. Hips Don`t Lie je bila posebno zabavna na turneji po SAD-u gde sam nastupala sa Vajklifom. On je sjajan performer. Poseduje zaraznu energiju i bilo je predivno deliti scenu sa njim. Ili kada sam pevala pesmu La Tortura sa Alehandrom Sancom. Oduvek sam solo umetnica i nisam navikla da je na sceni sa mnom još neko. To je bilo posebno oplemenjujuće iskustvo. Toliko sam naučila od njih.

I vaši solo nastupi i zajednički sa drugim umetnicima deluju tako prirodno. Nedavno ste sarađivali sa Bijonse. Kako je bilo?

Uživala sam radeći sa njom. Osećam da sam i od nje puno naučila. Ona je odlična performerka. Improvizuje plesne korake i ima potpunu kontrolu nad pokretima i telom. Mislim da je prosto fantastična. Zaista je inspirativna, kako samo ide kroz život i gradi karijeru. Nije lako biti zvezda njenog kalibra. A tako je ljupka i skromna i slatka, a istovremeno i jako snažna, i kao žena i kao umetnica.

1 2 Sledeća