Odvojite dodatnih sat vremena dnevno (samo za sebe)
Nikad dosta vremena za sve obaveze? Potpuno vas razumemo. Zato smo prikupili najmudrije savete vrhunskih stručnjaka za uštedu vremena. Sledite ih i dan će vam sigurno postati duži.
Ponedeljak je ujutru i imate gomilu planova: pregledati poštu, otići u teretanu, naći se sa prijateljima na večeri. Ali uskoro uviđate da vaši sjajni planovi polako tonu: haljina koju ste planirali da obučete je izgužvana, pa izgubite neko vreme na peglanje; na Facebooku provedete mnogo više vremena nego što ste mislili; polusatni sastanak potraje celih sat vremena. Radno vreme je prošlo i vi se pitate gde vam je otišao ceo dan?
Svi smo to iskusili... Ali zaista ne mora tako da bude. Gomila fascinantnih novih istraživanja iz domena bihejviorističke psihologije i neurologije ukazuje ne samo na ogroman značaj planiranja vremena za naše zadovoljstvo životom, već i na najefikasnije načine da uprav-ljamo sopstvenim vremenom.
„O organizaciji vremena razmišljajte kao o organizaciji ormana“, poručuje Džuli Morgenstern, autorka knjige Never Check E-mail in the Morning. „Prostor u ormanu je ograničen i zato od načina na koji organizujete odeću zavisi koliko će je stati unutra. Tako i dan ima određen broj sati u koje treba da napakujemo mnogo toga, ali što bolje organizujemo vreme to ćemo više toga udenuti u raspored.“ Zato smo se obratili vrhunskim ekspertima za organizaciju vremena i zamolili za najkorisnije savete uz koje ćemo najbolje spakovati u dan sve šta želimo, ali bukvalno sve.
1 Držite se pravila o dva osnovna prioriteta
Svakog dana odredite jednu stvar koja vam je prioritet na poslu i jednu u privatnom životu (recimo, joga ili večera sa dečkom). Sve drugo planirajte u odnosu na ova dva prioriteta.
2 Iskoristite jutro
Većina ljudi prva dva sata svakog radnog dana provede u „zagrevanju“ - ćaskanju sa kolegama, surfovanju po netu... Umesto toga, dajte sebi 30 minuta za doručak i proveru omiljenih sajtova, a onda se ba-cite na posao. Ili, još bolje, dođite na posao pola sata pre svih; stručnjaci tvrde da ćete bez ikakvih prekidanja i ometanja uraditi tri puta više.
3 Uskladite se sa svojim biološkim časovnikom
Utvrdite u kojim trenucima ste najbudniji i najbolje koncentrisani (kod većine ljudi je to u prepodnevnim časovima) i tada obavljajte poslove koji zahtevaju najveće umne napore. Rutinske obaveze poput popunjavanja ili plaćanja računa ostavite za period kada vam koncentracija već opadne (uglavnom po podne). Ljudima obično uveče još jednom porastu elan i energija, pa taj period iskoristite za vežbanje, druženje ili neke privatne zanimacije.
4 Preuzmite kontrolu nad vremenom posvećenom mejlovima
Prvo: ograničite sebi koliko često ćete proveravati poštu (recimo, na svaka dva sata). Zatim ispraznite inboks tako što ćete brisati, odgovarati, ili ako je potrebno prebaciti poruke u određene foldere. I za kraj - ne zaboravite dva ključna pravila: nikada ne pišite mejl duži od pet rečenica (ako zahteva više, nazovite i recite šta imate) i odgovarajte samo kada je neophodno (okanite se mejlova tipa „važi“ ili „hvala“).
5 Prvo obavite najgore obaveze
Ako ih završite prve, osećaćete se rasterećenije i kao da ste puno toga već postigli.
6 Manje sastančite
Ako je ikako moguće, pošaljite mejl ili obavite telefonski razgovor. To je gotovo uvek brže.
7 Slične obaveze obavljajte u paketu
Različite aktivnosti (tekuće obaveze, smišljanje komplikovanih rešenja, telefonski razgovori) angažuju različite delove mozga, pa skakanje sa jednog mentalnog koloseka na drugi i natrag troši previše energije. Jedno istraživanje obavljeno na američkom Univerzitetu Mičigen pokazalo je da je, ako se tako šaltate kroz različite obaveze, mozgu za svaki zadatak potrebno 50 odsto više vremena nego inače.
8 Postavljajte sebi krajnje rokove
Ako odredite rok u kome morate da završite projekat, organizovaćete rad prikladnijim tempom i raditi brže nego ako ostavite stvari otvorene. Zato zacrtajte sebi šta sve morate da uradite do pauze za ručak. Ili isplanirajte da ćete za sat vremena nazvati mamu i šta sve pre toga morate da završite.
9 Jednim dokumentom se ne bavite više od jednom
Čim otvorite kovertu ili mejl odlučite šta ćete: a) odmah obaviti šta je potrebno, b) proslediti osobi zaduženoj za to, ili c) odložiti na odgovarajuće mesto za kasnije (ako vam je potrebno više vremena ili informacija da biste se time pozabavili).
10 Otkrijte „skrivene džepove“ vremena
Iskoristite vreme dok sedite u čekaonici kod lekara ili stojite u redu za kafu da proverite mejl mobilnim, razmislite o idejama za poslovni sastanak ili razmenite poruke sa drugaricama i isplanirajte vikend.
11 Skratite poslovne telefonske razgovore
Umesto da sedite, stojte dok razgovarate i počnite odmah navodeći razlog poziva. Još jedan trik: ostavite nešto zanimljivo čime ćete se baviti čim završite, pa se nećete preterano zadržati u razgovoru.
12 Težite rekordnoj brzini
Merite koliko vam je vremena potrebno za najrazličitije stvari, od tuširanja do usisavanja, i onda probajte da svaki sledeći put nadmašite dotadašnji rekord. Iznenadiće vas koliko brži ćete biti ako shvatite to kao trku zarad postizanja rekorda. Možete i da skinete sa Interneta „Time Tracker“ - zgodnu aplikaciju koja vodi evidenciju koliko minuta trošite na različite aktivnosti.
13 Minimalizujte ometanja
Studija istraživačke kompanije Basex otkrila je da je ljudima kada ih nešto prekine potrebno 10 do 20 puta onoliko vremena koliko je trajalo ometanje da povrate prethodni nivo koncentracije. U proseku ljudi čak više od dva sata dnevno izgube zbog nepotrebnih prekidanja. Ako želite nešto da završite, stavite slušalice na uši (čak i ako ništa ne slušate, okolini šaljete jasnu poruku da vas ne ometaju), preusmerite pozive na sekretaricu i oba-vestite kolege da ćete sledećih sat vremena biti zauzeti.
14 Postavljajte dostižne ciljeve
Svaki put kada obavite neki zadatak, vaš mozak luči beta-endorfine, supstance koje podstiču kreativnost i jačaju koncentraciju i motivaciju. S druge strane, ako nešto započete i ne završite, nivo energije vam opada. Zato podelite velike poduhvate na manje delove, a onda korak po korak precrtavajte stavke na spisku kako ih završite i sa mnogo više entuzijazma ćete stići do krajnjeg cilja.
15 Ne zaboravite dragoceno pravilo „3O“
Gotovo svako rutinski radi stvari koje može i da otpiše, olakša (smanji posao), ili ovlasti drugoga da ih uradi. Napravite spisak od pet takvih stvari - na primer gledanje TV-a, pravljenje rozen torte za koju ćete svojeručno praviti kore, istraživanje koje bi mogao da obavi i pripravnik u firmi - i eto: uštedećete sate i sate.
16 Ne radite više stvari istovremeno
Za mozak je često nemoguće da se istovremeno usredsredi na više od jedne stvari, zato i kada mislite da radite više toga istovremeno, vi se verovatno zapravo brzo šaltate sa jednog na drugo. A po nalazima istraživanja Univerziteta Mičigen, tako vam je za obavljanje svake pojedinačne stvari potrebno više vremena nego da ste jednoj po jednoj posvetili punu i nepo-deljenu pažnju. Obavljanje više poslova istovremeno takođe opterećuje moždani centar za zadržavanje pažnje i pamćenje, pa nećete zapamtiti baš mnogo informacija i imaćete veće šanse da pogrešite.
17 Naučite nekoliko čarobnih reči
Da biste završili razgovor kome nikad kraja, recite „Još nešto pre nego što završimo“ (uz to dodajte i nešto brzo - „Baš mi se svidela vaša ideja na onom sastanku“). Da biste skinuli nekoga s vrata dok ste usred drugog posla, probajte sa izjavom: „Želela bih da vam posvetim punu pažnju, zato mi, molim vas, dopustite da prvo ovo završim pa ću vas odmah potom pozvati.“
18 Svako veče napravite spisak obaveza
To će vam pomoći da manje brinete i usredsredite se na sadašnjost... Plus nećete morati da smišljate dnevni raspored ujutru, kada ste pod pritiskom.
19 Držite se rituala
Rituali i rutina, recimo, šolja kafe za početak radnog dana, pomažu vam da se brže koncentrišete na ono što sledi. Kada redovno ponavljate iste rituale, šaljete mozgu signale šta mu je sledeće činiti.
20 Pola sata dnevno posvetite organizaciji
Istraživanja pokazuju da zaposleni u proseku 30 odsto radnog vremena potroše pokušavajući da pronađu zagubljene dokumente, a gotovo polovina ispitanika kaže da zbog dezorganizacije bar dva-tri puta nedeljno ostaje prekovremeno.
21 Završite nečim što vam pruža zadovoljstvo
Kada se unapred radujete nečemu posle posla, recimo izlasku ili masaži, to vam daje dodatnu motivaciju da svojski prionete i sve završite na vreme.
Uključite sva čula. Obratite pažnju na zvukove i prizore oko sebe. Uživajte u ukusima, mirisima i dodiru hrane. Upijanje svega oko nas svim čulima povećava svesnost i pomaže da u svakom trenutku budemo prisutni ovde i sada.
Kad god vam neka misao padne na pamet, zapišite je, kako biste izbegli zbrku i previše informacija u glavi.
Skinite sa neta Isolator (za Mac) ili DropCloth (za Windows). Ove aplikacije pokrivaju desktop i ikonice, tako da je jedino što na ekranu vidite dokument na kome trenutno radite.
Vizuelni nered, poput hrpa papira, skreće vam pažnju sa onoga što radite. Zato smestite to negde van vidokruga, makar ga samo ubacili u fioku stola.
Isključite opciju automatskog „iskakanja“ prozora sa mejlom kad god stigne nešto novo.
ChatterBlocker.com emituje sa vašeg kompjutera suptilan zvuk, takozvani beli šum, koji pokriva neželjene zvuke ćaskanja kolega oko vas.
Na AIM-u, Facebooku i Gchatu izaberite da budete nevidljivi, pa niko neće ni znati da ste tu (a vi ćete ipak moći da kontaktirate koga želite).
Šakira pogađa pravu notu
Ona je pevačica, igračica, borac za pomoć ugroženoj deci i dobro izgleda. S druge strane, multitalentovana superzvezda konačno uči jednu vrlo važnu veštinu: kako da bude srećna....
10 divljih komada
Imidž mačkaste zavodnice u animal printu potpuni je hit ove sezone....
RSS 