|
Paničite li na samu pomisao da biste subotu veče mogli da provedete kod kuće - i to sami?! Ako da, onda ste deo sve brojnije grupe žena koje ne mogu da podnesu ideju da budu (i ostanu) same. A zašto, otkriva Cosmo
Tanja je, od prvog dana kada se zaposlila, živela brzim i bogatim, kako profesionalnim, tako i društvenim životom. Vreme provedeno u kući merilo se minutima, sve dok se jedne subote nije suočila sa viškom slobodnog vremena. „Dan sam provela na trosedu gledajući filmove i čitajući“, kaže ova tridesetogodišnjakinja. No, umesto da ovo shvati kao relaksaciju, Tanja je sate provedene u „dokolici“ doživela kao mučenje. „Znala sam da ne mogu da budem dugo mirna, ali dan se završio mojim osećajem da mogu da se popnem uz zidove, a podstaknuta kombinacijom dosade, manije i fobije od zatvorenog prostora“. Tanja nije jedina koja pati od ovakvih nemira.
Žene nikada nisu bile toliko razapete na različite strane. Osim poslovnog, naš društveni život je aktivniji nego ikada, toliko da se, kada mobilni i fiksni telefoni ne zvone, a gosti se ne smenjuju, osećamo u najmanju ruku - čudno. „Nema sumnje da u današnjem društvu postoji strah od vremena provedenog u samoći“, kaže psiholog Zoran Dimitrijević. „Naši životi su ubačeni u ‘petu brzinu’ u kojoj pokušavamo da postignemo sve moguće. Pre svega, želimo da budemo uspešni u poslu i popularni u društvu. A, mnogi od nas pogrešno zaključuju da je za to neophodno da budu stalno u pokretu.“
I Jovana (26) pati od istog sindroma. Ostaje vikendom do ranih jutarnjih sati, i uprkos poslu, uspeva da izlazi i tokom nedelje. „Znam da bi trebalo da pravo s posla idem kući i odmaram se, ali kada sam sama osećam se nervozno i jadno. Zato pokušavam da sebi stalno osmišljavam neke akcije...“
Šta nas onda to tera da budemo neprekidno u pokretu i među
ljudima? Uživanje u druženju ili jednostavno to što ne možemo da
podnesemo da budemo sami?
Oktavius Blek, autor knjige „The Mind Gym: Give Me Time“, misli da je ovo drugo: „Neki ljudi su naprosto ekstrovertni i energiju ‘obnavljaju’ družeći se sa drugima. Svi uživamo u tome kada se okupljeni smeju našim šalama ili nam kažu da dobro izgledamo. A, ukoliko sedimo kod kuće sami, niko neće iskočiti i obasipati nas komplimentima - otuda mnogi po svaku cenu izbegavaju ovu situaciju. Međutim, ukoliko se pri jačanju svog ega isuviše oslanjate na eksterna merila, gubite sposobnost da sagledate sopstvene vrednosti.“ Ponekad je ovaj „nemir“ izazvan raskidom veze.
Otkada je raskinula sa svojim višegodišnjim dečkom u januaru, Jelena (29) je pronašla svoj način da izbegne samoću. „Oduvek sam mislila da bi mi trebalo i da bih uživala u vremenu provedenom u samoći. Posle svega, shvatila sam da ne mogu to da podnesem“, otvoreno priznaje. „Kada sam kod kuće, isuviše razmišljam. Misli me uznemire, pa onda postajem nervozna i završim tako što ‘smaram’ prijatelje porukama. Čak i ja znam koliko je to naporno za njih, pa radije izlazim i provodim se.“ Neki, poput Ivane (22), strepe da će nešto propustiti ukoliko ostanu kod kuće. Smatraju da će im tako promaći dobar koncert/zabava/frajer/poslovna prilika, pa sedenje kod kuće i samoću ostavljaju za „penzionerske dane“. Kakve god razloge navodili, britanski psiholog Anabela Elis tvrdi da smo „navučeni“.
Brza zadovoljstva i instant-stimulacije ‘gorivo’ su današnjice
Koristimo SMS, čet, mejl kako bismo zadovoljili svoje potrebe za interakcijom. Nisu nam više potrebni piće i ludi provod. Svaki put kada čujemo signal za prispelu poruku, momentalno dobijemo ekstra energiju. ‘Uvrnuto’ je to što, kada nas okružuje nekada toliko cenjeni mir, postajemo ‘nemirne’.“ Ruku na srce, svi smo svesni da noć provedna kod kuće uz Cosmo i „Bacardi Breezer“ nije nešto najgore što može da nam se desi. Ali, ukoliko se društvena „apstinencija“ produži, može biti teško za socijalne „zavisnike“. Kada sindrom „ne-mogu-da-budem-sama“ nastupi, možete učiniti dve stvari. „Možemo sedeti kod kuće i uživati u sopstvenom društvu ili izaći i potražiti novi instant stimulans“, kaže Anabela Elis. „Najčešće ne želimo da se suočimo sa izazovom koji podrazumeva upoznavanje samog sebe, zato oblačimo ‘party cipelice’ i izlazimo.“ Na duže staze, isuviše aktivnosti može biti štetno po zdravlje. „Istraživanja su pokazala da superaktivan društveni život može dovesti do depresije, stresa i nesanice.“ Na svu sreću, nekoliko koraka može vam pomoći da prekinete „začarani ciklus“.
|