|
Koliko često izgovorite: „Mene niko ne razume!“? Ubeđeni smo da drugi mogu da nas razumeju i da, isto tako, mi njih razumemo. Međutim, na putu ka srećnom životu, prvi korak je, odreći se iluzija, a najvažnije od njih na iznosimo na videlo
z Čovek je veliki zaverenik. Polazi mu za rukom da sakrije istinu, ne samo od drugih, već i od samog sebe. Recimo, od pet najvažnijih stvari za koje sam se borila prethodnih godina, najtemeljnije sam radila na tome da prećutkivanjem i potiskivanjem „zamantam“ problem. Delovalo je da ima više smisla kriti se iza lažne veselosti. Taktika je dobro osmišljena, ali, nije delotvorna. A, život je neverovatan! Iznenada, priredi za nam takav „banket“ od kojeg nas veoma brzo obuzme mučnina, a da ne znamo zašto nas je to snašlo. I posle životnih sunovrata, kada smo prinuđeni da raščistimo sa pojedinim iluzijama, neka nepoznata sila nas opet izvuče na površinu. Život želi da se „banket“ nastavi...
Tada shvatimo da jedini pravi put da promenimo odnos prema životu jeste da se oslobodimo iluzija.
Andrej V. Kurpatov, psihoterapeut, tvorac savremenog modela psihologije u svom delu „Kako promeniti odnos prema životu“ (izdavač: www.dereta.co.yu), razlikuje četiri osnovne vrste iluzija. Smatrajući ih sistemskim greškama koje zamagljuju naš odnos prema realitetu i tako kreiraju problem, on, na osnovu svoje psihoterapeutske prakse nalazi po pet rešenja za odricanje od svake.
Iluzija opasnostiU pitanju je prva univerzalna iluzija, preneta od strane roditelja još u detinjstvu a podstaknuta sa brigom o budućnosti i strahom od bolesti, smrti, neizvesnosti... Rečenica: „Ne idi daleko, izgubićeš se!,“ samo je jedna od sugestija i to veoma blagih, kojih se svi sećamo iz detinjstva. Rečenice tog tipa su poučne, ali dramatizacija roditelja prilikom izgovaranja je nešto što dete ne razume i utoliko ih doživljava pretećim.
„Učenje plašenjem je najsuroviji način za usmeravanje na određeni model ponašanja koji od najranijeg detinjstva gradi neurotičare,“ konstatuje Kurpatov. Međutim, nije problem u uzrocima naših strahova i pretnji. Problem je u tome što uopšte osećamo strah. Kada to otkrijemo, sledi suočavanje.
Protivotrovi
1. Zamenite iluziju realnošću. Neophodno je prepoznati da smo uznemireni, da osećamo opasnost ili strah. Treba uvideti da ne postoji opasnost, da nam se ona samo pričinjava. Situacija se iz osnova menja kada shvatimo da nemamo posla sa realnim opasnostima, već sa našim predstavama, fantazijama, pretpostavkama.
Zatim, usmerimo pažnju ka realnosti, na ono što se zaista dešava, na sam život, a ne na ono što će biti. Staro je učenje da je „ja“ uzrok svih naših patnji. Ono nas u svojoj trci za komforom i sigurnošću pretvara u zarobljenike začaranog kruga radosti i patnje, jer su i komfor i sigurnost samo iluzije. Na kraju ovog procesa, iskoristite mogućnosti koje vam život nudi, umesto što se branite od svojih fantazija.
2. Prevarite prevaranta „U situaciji koja vas plaši, ponašajte se kao da ne osećate strah“, savetuje Kurpatov. Znam da ćete reći da zvuči lako, ali nije. Probajte ovako: Opišite svoje ponašanje u situaciji koja vas plaši, a potom opišite kako biste se ponašali u istoj situaciji kada ne biste osećali strah. Pokušajte da se ponašate u skladu sa drugim scenariom.
3. Igrajte igru s vremenom. Čim osetimo strah, oslanjamo se na prethodno iskustvo i počinjemo da predviđamo opasnosti. Tako gubimo na vremenu. Zamišljanje najgoreg scenarija je ono što pomaže i oslobađa, smatra Kurpatov. A, najgora katastrofa je smrt. Ako, pak, vaša trenutna katastrofa može da se preživi, onda ste oslobođeni, zar ne?!
4. Ne prizivajte ih, same će vas naći. Mislimo na opasnosti. Zašto ih dozivamo kada nas one sigurno neće zaobići?! Zapravo, nekada dolaze iz sasvim neočekivanog pravca. No, to svakako ne znači da treba prelaziti ulicu na crveno svetlo.
5. Ne gubite cilj pred sobom. Ako imamo (a svako ima) prioritete, onda je red da se tako pred njima i postavimo. Drugim rečima, šta je važnije, vaš životni cilj ili neka svakodnevna sitnica zbog koje se nervirate, ne možete da spavate i slično? Ili kako je napisao Šekspir: „Ako hoćeš da stigneš do željenog cilja, pažljivije se raspituj za put s kojeg si skrenuo!“
|