Saša Joksimović

Za njega kažu da je rođen da bude zvezda. I to ne bez razloga. Posle završene akademije, Saša Joksimović je uspeo da skrene pažnju na svoj talenat i oseti dobru i lošu stranu slave

Uporan, umeren i dostojanstven

Kada se pojavio u romantičnoj komediji „Zvezde ljubavi“, Saša Joksimović je svojim talentom i šarmom na prečac osvojio simpatije publike. Ubrzo nakon ove uloge on više nije bio samo mlađi brat Željka Joksimovića, već jedan od najpopularnijih mladih srpskih glumaca. Postaje interesantan medijima, ali i rediteljima. Usledili su filmovi, serije i predstave u kojima je glumio sa najvećim imenima srpskog glumišta, ali Saša kaže da velike role tek očekuje. Ljubitelji pozorišta Sašu će početkom sezone moći da gledaju u predstavi „Jazavac pred sudom“, a poklonici televizije će u njegovom talentu uživati od novembra u seriji „Ono naše što nekad bejaše“. Ovih dana dvadesetšestogodišnji Valjevac vreme provodi u rodnom gradu na snimanju ove serije, koja predstavlja ekranizaciju dela Stevana Sremca. U pauzi između snimanja energiju usmerava na svoju drugu ljubav - muziku i radi kao urednik programa na radiju „Lane“. Obožava elektronsku muziku, prirodu i eterična ulja. Jedan je od retkih muškaraca koji se ne boji da prizna da preterano vodi računa o svom izgledu. A, kakve devojke voli, o čemu sanja i kakav je kada želi da bude romantičan otkrio je u razgovoru za Cosmo...

Koje je tvoje glavno oružje zavođenja?
Naravno, da to ne otkrivam. Ako pokažete sve svoje adute, onda džaba oružje i taktika. Mada, spadam u onu kategoriju muškaraca koja ne srlja po svaku cenu, nego pusti da se stvari odvijaju svojim tokom. E, sad, ako baš dođe do toga da ja preduzimam korake, onda je to jedna dobra improvizacija prožeta humorom i šarmom. Takvi smo mi glumci, uvek imamo keca u rukavu!!!

Čime te devojka privuče, a čime odbije?
Volim smerne devojke koje odišu šarmom, koje su duhovite i inteligentne, kao i one kojima je govor očiju važniji od reči. Prešao sam odavnu onu granicu „izgled po svaku cenu“. Sada mi više prija ono što je unutra. Ako idete na prvu loptu i „kupite dizajn“, a sadržaj vam ne odgovara, brzo ćete se zasititi. A, ne podnosim ni navalentne devojke, one koje su toliko uporne da ne znaju da granice, ipak, postoje. Inače, za mene su poseban biološki fenomen devojke koje toliko pričaju da imam utisak da ne uzimaju vazduh između rečenica. One često pokušavaju da budu pametnije od svog sagovornika, tako da ponekad same sebe prevaziđu.

Da li si romantičan?
Bio sam. Sada su se stvari malo promenile. Kako sam stariji gledam na stvari oko sebe drugačije. Naravno, da nisam isključiv i da sve zavisi od slučaja do slučaja.

Koja je najromantičnija stvar koju si uradio za svoju devojku?
Nadam se da se nećete smejati…. Naš prvi susret bio je poseban. Da li ste ikada čuli da je neko prilikom upoznavanja devojci popravljao polomljenu potpeticu na cipeli? E, meni se upravo to dogodilo. Bilo je veoma simpatično, baš zato što sam čitavu stvar improvizovao. Zamislite mene dok popravljam polomljenu potpeticu!!!

Istopiš se kada ti devojka kaže...
Mnogo više od reči raduju me postupci. Ne mora ništa da kaže, dovoljno je da pokaže to što oseća ili što joj prija. Mislim da je to mnogo jače od bilo koje rečenice.

Samo jednom se ljubi. Da ili ne?
Iz mog ugla, NE.

Kod žene ceniš...
Dve stvari - toleranciju i razumevanje. Smatram da su one ključ uspeha svake veze. Ako ih nema, onda ta veza nema budućnost.

Najbolji savet koji si dobio o ženama?
Majka mi je rekla bezbroj puta: „Sine, ceni, poštuj i ne povređuj ženu“. Naravno, nikada ne odstupam od ovog principa.

Devojka te privuče kada obuče...
Jednostavne stvari, ne previše napadne i vulgarne….Recimo, volim kada devojka na sebi ima malu crnu haljinu ili belu košulju.

Šta je za tebe seksi?
Postoje stvari koje na mene deluju izuzetno stimulativno i bude posebne emocije, a to su eterična ulja.

Šta devojci nikada ne bi oprostio?
Nema tu pravila, niti ih treba biti. Određen stepen tolerancije i razumevanja mora da postoji u vezi. Ako je jednoj strani stalo do one druge, opraštanja su neminovna. Naravno, ovo ne treba smatrati kao praksu i tolerisati u nedogled. Ali, iskustvo mi govori da jedan iskren razgovor može sve da reši.

Koliko vodiš računa o svom izgledu?
Puno. Ako ne verujete, predlažem da provedemo zajedno 24 sata, pa ćete se uveriti. Dan mi počinje odlaskom u teretanu. Uglavnom radim noći i ležem kasno, da ne kažem rano jer često dočekam zoru. Takav način života je poguban za kondiciju i zato moram da vodim dosta računa o ishrani i treninzima.

Da li ti je otežavajuća ili olakšavajuća okolnost to što ti je brat poznat?
Na ovo pitanje ne volim da odgovaram iz prostog razloga što smatram da mu nije mesto ni u mojoj, ni u Željkovoj karijeri. Novinari uporno insistiraju na njemu, ali ja ne vidim razlog potenciranja te teme. Svako od nas ima svoj posao i svoje ambicije. Naši poslovi su dijametralno suprotni. Niti on smeta meni, niti ja njemu. Da se pomažemo to stoji, jer smo braća, i to je sasvim normalno.

U poslednjih nekoliko godina tvoja karijera je naglo krenula uzlazno. Da li si imao loše momente?
Kao što rekoh, na početku sam karijere i ne mogu da kažem da sam imao loše trenutke. Ne bih ni želeo da ih imam. Ali, uvek morate da računate na onaj faktor koji se zove viša sila i uključuje sve ono na šta vi ne možete da utičete. Ako se, pak, osvrnem na sadašnjost ili blisku prošlost ne mogu da kažem da sam nečim u karijeri bio posebno nezadovoljan. Uvek možete da kažete moglo je bolje...

Šta bi sve učinio ne bi li dobio ulogu?
Smatram da je upornost osnova svakog posla, posebno ovog kojim se bavim. Ukoliko vam je do nečega zaista stalo, onda za to morate da se izborite. Niko vam neće doći na vrata i pitati: „Dobar dan, je l’ vama treba uloga?”. Velike uloge se čekaju i za njih se svi mi borimo. Znate kako se kaže - ko je bliži vatri, taj se i ogreje. Naravno, u svemu treba imati granicu i ne treba „gaziti preko mrtvih da biste došli do cilja“. Moj moto je: biti uporan, ali umeren i pre svega dostojanstven. Danas je jako teško probiti se do vrha, ali je još teže ostati na vrhu.

Sa kojom koleginicom priželjkuješ da zaigraš na filmu?
Smatram da u srpskoj kinematografiji ima izuzetno talentovanih glumica ili, kako to mi glumci kažemo, radnih. Tu mislim na sve generacije, a ne samo na one moje koleginice koje su na početku karijere i sa kojima sam bio u klasi. Kada bih morao da biram, verujte da bi mi bilo teško.

Koji je najteži deo slave?
Rekao bih - slava! Ukoliko ne možete da povučete granicu između toga ko ste, gde ste i gde ćete biti u budućnosti, povući će vas slava. Za one koji su podložni čarima slave postoji velika opasnost da veoma brzo izgore i da svoju karijeru završe pre nego što su i pomislili da je počela.

O čemu sanjaš?
Želja svakog glumca je da dođe na velike svetske scene, da igra u visokobudžetnim filmovima… Moj san je upravo takav. Priželjkujem dobre uloge, koje će mi omogućiti da pokažem svoje kvalitete i da se oprobam u najvećoj svetskoj fabrici filmova. Da li će on biti ostvaren ili će ostati samo san, videćemo.